Privremena mera pre konstituisanja arbitražnog suda: državni sud ili arbitar za hitne mere

Privremena mera pre konstituisanja arbitražnog suda zahteva brzu odluku o pravom putu zaštite. Arbitražni sporazum ne isključuje automatski zaštitu pred državnim sudom. Istovremeno, arbitražni sud prema Vienna Rules može postupati tek kada mu je spis prosleđen. Mešanje ovih faza može dovesti do pogrešnog zahteva i gubitka dragocenog vremena.

Zato nije dovoljno samo utvrditi da su strane ugovorile arbitražu. Zajedno se moraju ispitati konkretan rizik, procesna faza i organ koji zaista može odrediti ili sprovesti traženu meru.

Ovaj tekst objašnjava zahtev državnom sudu prema članu 585 ZPO, mere arbitražnog suda prema članu 593 ZPO i odgovarajuće pravilo iz člana 33 Vienna Rules. Posebno pitanje da li Vienna Rules uređuje arbitra za hitne mere navodi se samo radi jasnog razgraničenja.

Privremena mera pre konstituisanja: prva odluka

Pre konstituisanja arbitražnog suda obično ne postoji sud koji može da odlučuje o zahtevu za privremenu ili meru obezbeđenja. Prema Vienna Rules, spis se prema članu 11 prosleđuje sudu tek kada je tužba pravilno primljena, kada su svi članovi suda imenovani i kada je predujam troškova u celosti plaćen.

Član 33 stav 1 izričito vezuje ovlašćenje suda za to prosleđivanje. Ako taj trenutak još nije nastupio, stranka mora proveriti sudsku zaštitu. Ne radi se o slobodnom izboru između istih organa, već o tome ko može da postupa u konkretnoj procesnoj fazi.

To treba razlikovati od organizacionog pitanja da li Vienna Rules predviđa arbitra za hitne mere. To posebno razgraničenje objašnjava tekst o arbitru za hitne mere prema Vienna Rules. Ovde je u središtu nadležnost za konkretan zahtev za zaštitu.

Šta član 585 ZPO omogućava uprkos klauzuli

Član 585 ZPO potvrđuje da arbitražni sporazum ne sprečava stranku da pre ili tokom arbitraže zatraži od suda privremenu ili meru obezbeđenja, niti sprečava sud da takvu meru odredi. Arbitražna klauzula zato ne zatvara put sudskoj zaštiti.

Zahtev državnom sudu ne rešava meritum i ne zamenjuje ugovorenu arbitražu. Njegova svrha je da konkretan rizik bude zaustavljen na vreme kada sud još ne može da postupa ili kada je potrebna mera državnog organa ili sudsko izvršenje.

Opšti okvir za privremene mere uprkos arbitražnoj klauzuli obrađen je u posebnom tekstu. U ovde opisanoj situaciji tom okviru treba dodati tačnu procesnu fazu.

Kada arbitražni sud može postupati po članu 33

Prema članu 33 stav 1 Vienna Rules, ako se strane nisu drugačije dogovorile, arbitražni sud može na zahtev jedne strane odrediti privremene ili mere obezbeđenja protiv druge strane čim mu je spis prosleđen. Druge strane treba saslušati pre odluke, a sud može zahtevati odgovarajuće obezbeđenje.

Nalog se prema članu 33 izdaje u pisanom obliku. Ako se strane nisu drugačije dogovorile, treba navesti razloge, datum donošenja i mesto arbitraže. Ovi zahtevi odnose se na meru konstituisanog suda i nisu isti kao zahtevi za obraćanje državnom sudu.

Član 33 stav 5 dodatno predviđa da strane mogu od nadležnog državnog organa tražiti privremenu ili meru obezbeđenja ili izvršenje mere koju je već odredio arbitražni sud. Takav zahtev ne predstavlja povredu ili odricanje od arbitražnog sporazuma i ne utiče na ovlašćenja suda. Ipak, zahteve treba procesno i praktično uskladiti.

Uskladiti državni i arbitražni sud

Dva puta zaštite ne postoje odvojeno jedan od drugog. Državni sud može biti naročito važan kada mera treba da deluje prema trećem licu, zahteva javno izvršenje ili kada arbitražni sud još ne može da odluči zbog rane procesne faze. Traženu meru i mesto izvršenja zato treba razmotriti od početka.

Nakon prosleđivanja spisa arbitražni sud treba da bude obavešten o zahtevima podnetim državnom sudu i o određenim merama. Podnesci državnom sudu treba da prikažu fazu arbitraže i relevantni arbitražni sporazum. Tako se smanjuje rizik da dva organa rade na različitim činjenicama ili zahtevima.

Zahtev treba jasno da razlikuje zaštitu predmeta spora od konačne odluke o potraživanju. Privremena mera nije zamena za arbitražnu odluku i ne rešava konačno nadležnost arbitražnog suda.

Šta zahtev mora reći o riziku i meri

Zahtev mora konkretno opisati ugrožavanje. Kod prenosa imovine treba navesti imovinu koja je ugrožena, prepoznatljivu radnju i vremenski tok. Kada preti gubitak dokaza, zahtev treba da obuhvati dokumente, rizik pristupa ili uništenja i konkretnu meru čuvanja.

Član 593 stav 1 ZPO govori o opasnosti da će izvršenje potraživanja biti onemogućeno ili znatno otežano ili da preti nenadoknadiva šteta. Ovi kriterijumi pomažu i pri uređenju zahteva prema članu 585 ZPO, ali se oba postupka ne smeju izjednačiti.

Tražena odluka treba da bude što preciznija. Opšta zabrana svakog raspolaganja može biti preširoka. Bolje je povezati predmet zaštite, zabranjenu radnju i trajanje mere tako da odluka može da se donese i izvrši.

Urediti dokumente za hitni zahtev

U početni spis treba uvrstiti arbitražni sporazum, osnovni ugovor, anekse i uključene opšte uslove. Dodajte aktuelnu prepisku, dokaze o dostavljanju i kratku hronologiju događaja.

Jednako su važni dokazi za konkretan rizik. To mogu biti izvodi računa, registracioni izvodi, najave isporuke ili raspolaganja, tehnički zapisi, poruke ili podaci o svedocima. Zahtev treba da pokaže šta je utvrđeno, a šta je samo privremeni zaključak.

U VIAC postupku treba sačuvati i datum podnošenja tužbe, obaveštenja o imenovanju, stanje predujma troškova i obaveštenje da je spis prosleđen. Ti podaci odlučuju da li je član 33 već primenljiv.

Tematska stranica o pripremi arbitražnog postupka nudi dodatnu orijentaciju o zahtevima, dokazima i procesnoj fazi.

Česte greške pri izboru puta zaštite

Česta greška je da se zahtev pošalje samo VIAC-u, a da se ne proveri da li je spis uopšte prosleđen konstituisanom sudu. U ovoj ranoj fazi institucija i arbitražni sud nemaju automatski istu odlučujuću funkciju.

Problematična je i pretpostavka da arbitražni sporazum isključuje privremenu zaštitu državnog suda. Član 585 ZPO na to pitanje daje drugačiji odgovor. Ko ne proveri sudski put može propustiti stvarnu mogućnost zaštite.

Na kraju, izvršenje ne treba razmatrati tek nakon izrade glavnog zahteva. Član 593 ZPO sadrži posebna pravila za sudsko izvršenje mere arbitražnog suda. Mera, sedište, mesto izvršenja i odgovarajuće sredstvo obezbeđenja moraju se zato sagledati zajedno.

Sledeći koraci pre donošenja odluke

Najpre dokumentujte procesnu fazu: da li je tužba primljena, da li su svi arbitri imenovani, da li je predujam troškova u celosti plaćen i da li je spis prosleđen? Zatim konkretan rizik opišite kroz hronologiju i dostupne dokaze.

Nakon toga traženu meru treba formulisati tako da može biti određena i izvršena. Odvojite zahtev državnom sudu, zahtev prema članu 33 i eventualno obezbeđenje. Zatim proverite da li se komunikacija sa VIAC-om, sudom i državnim sudom zasniva na istom procesnom stanju.

Pravi redosled zavisi od predmeta. Pre prosleđivanja spisa često je centralna provera sudskog puta prema članu 585 ZPO. Nakon prosleđivanja može se otvoriti put prema arbitražnom sudu po članu 33 Vienna Rules. Oba puta zahtevaju usklađivanje, a ne opšti izbor bez provere.

Česta pitanja o privremenoj zaštiti pre konstituisanja

Mogu li se pre konstituisanja obratiti državnom sudu uprkos arbitražnoj klauzuli?

Da. Član 585 ZPO ne sprečava zahtev sudu za privremenu ili meru obezbeđenja. Zahtev treba da objasni rizik, traženu meru i procesnu fazu.

Da li zahtev državnom sudu znači odricanje od arbitražnog sporazuma?

Ne. Zahtev ne rešava meritum i ne uklanja arbitražni sporazum. Član 33 stav 5 Vienna Rules takođe potvrđuje da obraćanje nadležnom državnom organu načelno ne predstavlja povredu ili odricanje od arbitražnog sporazuma.

Može li arbitražni sud odrediti meru pre prosleđivanja spisa?

Član 33 stav 1 Vienna Rules vezuje ovlašćenje suda za prosleđivanje spisa. Pre toga posebno treba proveriti sudsku zaštitu prema članu 585 ZPO.

Sljedeći korak

Treba prikupiti ugovor, arbitražnu klauzulu, korespondenciju i rokove. Zatim se može procijeniti da li su pregovor, osiguranje ili arbitraža u fokusu.