Spajanje dva VIAC arbitražna postupka uprkos različitim ugovorima

Dva VIAC arbitražna postupka mogu se pod određenim uslovima spojiti i kada se zasnivaju na različitim ugovorima. Nisu odlučujući samo identitet stranaka ili zajednička poslovna pozadina. Član 15 Vienna Rules uzima u obzir saglasnost stranaka ili iste arbitre, isto mesto arbitraže, usklađenost arbitražnih sporazuma i fazu postupaka.

O zahtevu za spajanje odlučuje Board VIAC nakon saslušanja stranaka i već imenovanih arbitara. Spajanje zato nije automatsko niti predstavlja samo organizacioni zahtev upućen arbitražnom sudu.

Ovaj tekst pokazuje koji su dokumenti potrebni za dva VIAC postupka u toku, zbog čega različiti ugovori ne isključuju odmah spajanje i koje okolnosti mogu dovesti do odbijanja zahteva ili do nove organizacije postupka.

Šta znači spajanje kod VIAC

Kod spajanja se dva ili više arbitražnih postupaka koji su već u toku vode zajedno kao jedan dalji postupak. Član 15 Vienna Rules uređuje to kao odluku Board VIAC. Ne radi se samo o čuvanju podnesaka u jednom administrativnom spisu.

Zahtev podnosi jedna stranka. Pravilo predviđa dva alternativna puta: stranke su saglasne sa spajanjem ili su isti arbitar odnosno isti arbitri predloženi ili imenovani. Mesto arbitraže mora biti isto.

Spajanje treba razlikovati od višestranačke arbitraže. Kod višestranačkog postupka pitanje je ko je vezan arbitražnim sporazumom. Kod spajanja već postoji više postupaka. Pitanje je da li se mogu dalje voditi zajedno.

Zašto različiti ugovori ne isključuju automatski spajanje

Član 15 ne zahteva da oba postupka potiču iz jednog ugovora. On izričito navodi usklađenost arbitražnih sporazuma kao okolnost koju Board mora uzeti u obzir. Različiti ugovori zato predstavljaju pitanje provere, a ne automatsku prepreku.

Usklađenost ne znači da klauzule moraju imati potpuno isti tekst. Važno je da li oba postupka koriste isti institucionalni okvir, da li je mesto arbitraže isto i da li se postupci mogu voditi zajedno bez suprotnih pretpostavki o nadležnosti.

Član 581 ZPO definiše arbitražni sporazum kao dogovor o određenim sporovima iz ugovornog ili vanugovornog pravnog odnosa. Zahtev zato treba posebno da pokaže koje sporove obuhvata svaki ugovor i kako konkretan zahtev spada u taj sporazum. Zajednički privredni projekat nije zamena za tu proveru.

Tematska stranica o proveri arbitražne klauzule predstavlja početnu tačku. Kod dva ugovora treba dodatno uporediti mesto arbitraže, jezik postupka, broj arbitara i posebne procesne dogovore.

Uslovi prema članu 15 Vienna Rules

Prvo, jedna stranka mora podneti zahtev. Drugo, stranke moraju biti saglasne sa spajanjem ili isti arbitar odnosno isti arbitri moraju biti predloženi ili imenovani. Treće, mesto arbitraže mora biti identično u oba postupka.

Saglasnost stranaka je najjasniji put. Treba da se odnosi na oba postupka i da pokaže da stranke razumeju posledice za podneske, dokaze, ročišta, troškove i procesni kalendar. Kod različitih ugovora opšte pozivanje na jedan poslovni spor nije dovoljno.

Ako nema zajedničke saglasnosti, identitet predloženih ili imenovanih arbitara može otvoriti drugi put. I tada Board odlučuje nakon razmatranja svih važnih okolnosti. Isti arbitri ne garantuju spajanje.

Isto mesto arbitraže je samostalan uslov. Mesto arbitraže nije isto što i sedište stranaka ili mesto održavanja ročišta. Odlučujuće je ugovorno ili procesno određivanje mesta.

Kako Board VIAC odlučuje o zahtevu

Board saslušava stranke i već imenovane arbitre. Učesnici tada mogu izneti stav o klauzulama, nadležnosti, fazi postupka, dokazima i praktičnim posledicama. Zahtev zato treba da ove tačke potkrepi relevantnim dokumentima umesto opšteg pozivanja na efikasnost.

Član 15 posebno navodi usklađenost arbitražnih sporazuma i fazu postupaka kao važne okolnosti. Postupak pred dokaznim ročištem može biti u drugačijem položaju od drugog postupka koji je tek u fazi prvih podnesaka.

Board može uzeti u obzir i da li zajednički postupak svakoj stranci ostavlja fer mogućnost da iznese svoj slučaj. Član 594 stav 2 ZPO zahteva ravnopravan tretman i pravo na izjašnjenje. Spajanje koje bez prilagođavanja stvara procesni nedostatak može zato biti neprikladno.

Tematska stranica o pripremi arbitražnog postupka pomaže pri organizaciji šireg predmeta. Zahtev za spajanje ipak ostaje posebna procesna odluka sa sopstvenim obrazloženjem.

Proveriti posledice za dokaze i arbitre

Spajanje može pojednostaviti dokazivanje ako se isti ugovorni dokumenti, ljudi ili tehnički događaji pojavljuju u oba postupka. Može otvoriti i nova pitanja razvrstavanja. Zato svaki dokaz treba povezati sa ugovorom, zahtevom i postupkom na koji se odnosi.

Član 599 ZPO dopušta arbitražnom sudu da odlučuje o dopuštenosti dokaza i da ih izvodi. Stranke moraju blagovremeno biti obaveštene o ročištima i sastancima radi dokazivanja. Posle spajanja zajednički kalendar mora čuvati te garancije za sve učesnike.

Različiti ugovori mogu imati različite obaveze čuvanja tajne, poslovne tajne ili dokazne predloge. Zajedničko ročište ne treba da izloži dokumente iz jednog ugovornog odnosa drugom kontekstu bez odgovarajuće procesne osnove.

Sastav arbitražnog suda takođe treba proveriti. Ako se spajaju postupci sa različitim arbitrima, zahtev treba da obradi imenovanje, nezavisnost, dostupnost i posledice za dalju organizaciju predmeta.

Pripremiti zahtev i prateća dokumenta

Za svaki postupak treba prikupiti zahtev za arbitražu, odgovor, arbitražni sporazum, osnovni ugovor i sve anekse. Zabeležite i VIAC broj predmeta, mesto arbitraže, jezik postupka, broj arbitara i datume imenovanja.

Kratka tabela za poređenje pomaže u pripremi zahteva. Za oba postupka treba prikazati stranke, zahteve, ugovorni osnov, arbitražnu klauzulu, mesto arbitraže, arbitre, fazu postupka i traženu zajedničku meru. Tabela ne zamenjuje pravno obrazloženje, ali sprečava praznine.

Obrazloženje treba da objasni konkretnu korist od spajanja. To može biti zajedničko izvođenje dokaza, izbegavanje protivrečnih odluka ili zajedničko rešavanje usko povezanih ugovornih pitanja. Treba navesti i moguće nedostatke za stranke, tajnost i rokove.

Tekst o pripremi VIAC zahteva za arbitražu objašnjava individualni zahtev. Za spajanje su potrebna dodatna dokumenta i razlozi iz drugog postupka.

Izbeći uobičajene greške kod spajanja

Česta greška je da se ugovori povezani sa jednim projektom smatraju automatski usklađenim arbitražnim sporazumima. Dva ugovora mogu uređivati isti projekat, a ipak imati različita mesta arbitraže ili posebna procesna pravila.

Zahtev koji se poziva samo na administrativnu efikasnost takođe nije dovoljan. Board saslušava stranke i već imenovane arbitre. Zato zahtev treba konkretno da opiše klauzule, faze postupaka, dokaze i praktične posledice.

Nije dovoljno pretpostaviti da spajanje rešava sva pitanja nadležnosti. Prema članu 592 ZPO arbitražni sud odlučuje o sopstvenoj nadležnosti. Obuhvat svakog arbitražnog sporazuma zato ostaje važan.

Najzad, vreme ne treba zanemariti. Ako se u jednom postupku približava važan podnesak ili dokazno ročište, zahtev treba izričito da obradi posledice za procesni kalendar.

Sledeći koraci u konkretnom predmetu

Najpre obezbedite potpune spise oba VIAC postupka. Zatim uporedite arbitražne sporazume iz različitih ugovora. Posebnu pažnju treba posvetiti mestu arbitraže, institucionalnom pozivanju, jeziku, broju arbitara i sporovima koji su obuhvaćeni.

Potom dokumentujte procesnu fazu. Uključite procesne naloge, podneske, dokazne predloge, ročišta i otvorene rokove. Tek tada se može proceniti pravna i praktična održivost zajedničkog vođenja.

Za pravnu proveru, uz ugovore i VIAC prepisku korisni su kratka hronologija i konkretan cilj spajanja. Cilj može biti izbegavanje protivrečnih odluka ili zajedničko izvođenje dokaza.

Postojeći tekst o višestranačkoj arbitraži obrađuje drugo pitanje. Tamo je reč o strankama koje obavezuje klauzula. Ovde je reč o spajanju već pokrenutih postupaka.

Česta pitanja o spajanju kod VIAC

Da li se mogu spojiti dva VIAC postupka iz različitih ugovora?

Da. Različiti ugovori ne sprečavaju automatski spajanje. Prema članu 15 Vienna Rules Board između ostalog razmatra usklađenost arbitražnih sporazuma, mesto arbitraže i fazu postupaka.

Ko odlučuje da li se dva VIAC postupka spajaju?

O zahtevu odlučuje Board VIAC. Pre odluke saslušavaju se stranke i već imenovani arbitri.

Da li je zajednički projekat dovoljan razlog za spajanje?

Ne. Zajednički projekat može objasniti vezu. I dalje treba proveriti uslove člana 15, arbitražne sporazume, fazu postupaka i ravnopravan tretman stranaka.

Sljedeći korak

Treba prikupiti ugovor, arbitražnu klauzulu, korespondenciju i rokove. Zatim se može procijeniti da li su pregovor, osiguranje ili arbitraža u fokusu.